Najveći broj građana savremene civilizacije koristi previše reči, a kreira malo dodatne vrednosti i dobrih dela. Redundantnost informacija i dezinformacija, i sloboda izražavanja bez snošenja odgovornosti za izgovoreno vulgarizuju demokratiju, kulturu, pravdu i izazivaju pasivizaciju ponašanja intelektualne elite. Pasivizacija intelektualne elite umanjuje verovatnoću stvaranja dodatne vrednosti, ali i dobrih obrazaca ponašanja koji oblikuju kulturu. 

Savremen svet subliminalno formira razne paradokse kao što su da znanje nikad nije bilo dostupnije, a suštinski je sve deficitarnije; eksponencijalni rast tehnologije uz kapacitet ljudskog mozga da linearno uči i akceptira razvoj tehnologije, ali i činjenicu da čovek kao socijalno biće sve manje ima potrebu da bude deo zajednice koja prestaje da bude deo ličnog identiteta. Istraživanja ukazuju da je socijalizacija jedna od najvažnijih komponenti za dugovečnost ljudskog bića, pa da li je “siguran mikro svet” kome se teži hrabro i ispravno rešenje?

Cilj manifesta je ekonomski razvoj kroz socijalni razvoj.

Ekonomija davanja predstavlja pristup koji podrazumeva umešnost kreiranja dodatne vrednosti i davanje. 

Ekonomija davanja se temelji na dve paradigme i 10 principa. 

Paradigme ekonomije davanja:  

1. Kreiranje dodatne vrednosti
2. Davaoci kreiraju davaoce 
3. Kreiranje dodatne vrednosti

Kreiranje dodatne vrednosti je način razmišljanja i delovanja koji: 

• se ogleda u sposobnosti pojedinca, timova i organizacija za sistematizaciju postojećih znanja i potencijala u cilju stvaranja novih znanja i nove vrednosti;
• podrazumeva upotrebu nematerijalnih i materijalnih resursa u cilju kreiranja novih proizvoda, usluga ili procesa, ili inoviranje postojećih proizvoda, usluga ili procesa koji ih čini vrednijim.

Rezultat kreiranja dodatne vrednosti može biti materijalan, koji se ogleda u merljivoj tržišnoj vrednosti, i nematerijalan, koji se ogleda u nematerijalnim vrednostima kao što su reputacija, poverenje i integritet.  

Davaoci kreiraju davaoce 

Davanje je etički izbor koji treba da bude pokretač pozitivnih promena. Kada se govori o davanju, ovde se ne misli o novcu, već o odnosu prema davanju. Akteri društva mogu biti posmatrani kao davaoci (givers), trejderi (matchers) i uzimači (takers). Ove tri grupe se razlikuju po tome da li žele da više daju drugima i društvu nego što žele da uzmu (davaoci), da li žele da podjednako daju koliko i uzmu (trejderi), ili pak žele više da uzmu od pojedinaca ili društva nego što žele da pruže istim (uzimači).  

I davaoci i trejderi i uzimači mogu biti uspešni. Ono što se želi istaći je distinkcija na relaciji davaoca, trejdera i uzimača u cilju isticanja vrline davaoca. Naime, kada davalac pomogne nekome, uvećava verovatnoću za kreiranje drugih davaoca, jer će primalac podrške iskusiti i razumeti kulturu davanja i podrške. Na ovaj način, davaoci mogu kreirati domino efekat davanja i pozitivnih promena, raste ekonomija davanja, ali i potencijal razvoja kroz razmenu resursa.  

10 principa ekonomije davanja: 

1. Davanje podstiče domino efekat davanja i potencijal pozitivnih promena.

2. Istinsko davanje ne očekuje ništa zauzvrat.

3. Sve stvari na svetu su pozajmljene.

4. Ne može se biti čovek bez drugog čoveka.

5. Stvaranje vrednosti teži daljoj multiplikaciji vrednosti.

6. Bolje besplatno raditi nego besplatno biti u dokolici.

7. Treba biti deo rešenja, a ne deo problema.

8. Zahvalnost i svesnost su koraci ka pozitivnim promenama.

9. Ne tražiti zahvalnost za ispravno postupanje. Ispravno postupanje je samo po sebi normalno ponašanje.

10. Integritet (poštovanje principa i vrednosti) je značajniji od lojalnosti (poštovanja centara moći).

Ovaj manifest je inspirisan ljudima sa dobrim namerama, iskustvima privrednika i rukovodilaca, stvaraocima, davaocima, filozofijom stoicizma, ubuntu filozofijom, knjigom Adama Granta “Give and Take”.

Aleksandar Plavšin, 20. 9. 2024.